Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijsko tržište". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

FINANSIJSKO TRŽIŠTE

 

 

1. REZIME

Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva kljucna ekonomska agregata: ( a ) ponude i ( b ) tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata uticu na nivo cena koje se formiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.

Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije jednako važe i za segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Pri tome treba istaci da finansijsko tržište ima svoje osobenosti koje se ispojavalju kako za prostor, vreme i nacin funkcionisanja tako i za strukturu tržišnih materijala koje se javljaju kao predmet kupoprodajnih transakcija na finansijskom tržištu.

Kao što je vec predhodno ukazano finansijsko tržište je mesto objedinjavanja novcanih sredstava iz razlicitih izvora gde se formira potencijal ponude i tražnje. Svaki deo tog kapitala teži ka plasmanima sa najvecim prinosom i time se kapital locira tamo gde može doneti više i preduzetnicima i vlasnicima kapitala.

Jedna od najznacajnih funkcija finansijskih tržišta je njihova transferna funkcija. Transfernu funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište to jest tržište gde se vrše kreiranje finansijskih instrumenata. Ucesnici na finansijskom tržištu se javljaju kao klasicni finansijski posrednici ( banke ) i institucionalni investitori ( osiguravajuce organizacije i penzioni fondovi ). Na finansijskom tržištu je moguce uspostaviti i neposredni odnos emitenta i kupca. Tada je rec o procesu dezintermedijacije.

Finansijsko tržište, može se reci, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje mogu biti dugovne i vlasnicke u zavisnosti od roka njihovog dospeca, kao hartije od vrednosti na tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu kapitala. Hartije od vrednosti na tržištu novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom, dok hartije od vrednosti na tržištu kapitala imaju rok dospeca duži od godinu dana. Neke od hartija na tržištu novca su: kratkorocne državne obveznice, depozitni cerifikati, bankarski akcepti, komercijalni zapisi, federalni fondovi, ugovori o rekupovini. Neke od hartija vrednosti na tržištu kapitala: srednjorocne i dugorocne državne obveznice, obveznice lokalnih državnih organa, korporativne obveznice, hipotekarne založnice, obicne akcije, preferncijalne akcije, zamenjive ili kovertibilne hartije od vrednosti. Izvedene hartije od vrednosti mogu biti kratkorocne, sa rokom dospeca manjim od godinu dana i dugorocne sa rokom dospeca preko jedne godine. Dakle, mogu, po rocnosti, biti hartije od vrednosti i na tržištu novca i na tržištu kapitala (opcije, varanti, fjucersi).

Finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Svi finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi na investiranje i hartije od vrednosti i tim putem sticu prihode od kojih, odbijanjem svojih obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju cist prihod. Postoje razlicite vrste banaka: centralne banke, komercijalne banke, razvojne banke, poslovne banke, štedionice, emisione, univerzalne i specijalizovane. Depozitne finansijske institucije se nazivaju depozitnim jer osnovni izvor njihovih sredstava cine štedni depoziti. Nedepozitne finansijske institucije obuhvataju osiguravajuce kompanije, penzione fondove, finansijske kompanije i investicione fondove.

Klasicna podela finansijskog tržišta na osnovne vrste je: novcano tržište, tržište novcanog kapitala i devizno tržište. Ali pored ove podele postoji podela i na: organizovano i neorganizovano finansijsko tržište, depozitno – kreditno i na tržišta hartija od vrednosti, domace i na medunarodno, tržišta dugovnih i tržišta vlasnickih finansijskih instrumenata, proptna i terminska, primarno i sekundarno.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]